Индустријско наслеђе

Због свог специфичног геостратешког положаја, на раскршћу светских путева, Ниш је током своје историје био један од највише рушених и обнављаних градова.

Ниш постаје велики железнички центар – раскрсница пруга. Проласком железничке пруге кроз Ниш, долази до стварања амбијента за покретање многих активности на развоју индустрије, здравствене заштите, урбанизације, образовања, науке и културе. Отворена је болница (војна и цивилна), Ложионица – претеча машинске индустрије, урађен урбанистички план – Пројекат за регулацију града Ниша Аустријанца Франца Винтера, основана је прва гимназија, библиотека, основана је Српска краљевска академија, основан Пастеров завод, изграђена је хидроцентрала и град је добио јавну расвету и електричну енергију за индустрију, изграђен је први аеродром у Србији. Први стручњаци за реализацију свих тих послова били су странци, из земаља Западне Европе.

У другој половини XX века долази до изузетно динамичког развоја Ниша као индустријског града. После Другог светског рата, осиромашена земља, тада Југославија, жели да ухвати корак са развијеним светом. Приоритет је индустријализација. Ниш је сплетом друштвених околности, опредељен за центар развоја електронске индустрије. Почело се 1948.године када је група немачких стручњака, по позиву Владе Југославије почела развој радио рендген цеви и електронских пријемних цеви са нужним пратећим особљем. Домаћих стручњака није било. Почело се од нуле. Поред развојно-производног погона формирана је индустријска школа. Први стручњаци су били наговештај организованој едукацији младог локалног становништва за рад у индустрији, посебно електронској. Већ почетком педесетих година долази до реализације првих електронских компонети, радио и рендген цеви и готових уређаја, радио апарата и рендген апарата.

Развој индустрије електронике у свету, пажљиво је праћена, посебно новим технологијама, перманентном едукацијом високошколског кадра из области електронике, машинства, хемије физике, стимулацијом младих кроз стипендирање по 1000 будућих стручњака. Као посебно значајно је свакако одлична пословна сарадња са водећим европским и светским компанијама (Philips, Siemens, RCA, Honywell, и др.) кроз различите пословне форме – лиценца, кооперација, консалтинг, технолошка подршка, комерцијални арнжмани, је условила поштовање потребне динамике развоја, освајање производње и пласман производа.

Електронска индустрија Ниш (Заводи РР–први назив) у периоду од краја педесетих година до краја осамдесетих представља лидера Југославије и Балкана у области електронике. Као резултат пословног опредељења за развијањем технологија потребних за реализацију готових производа условила је стручно усавршавање запослених путем специјализација у познатим европским И светским компанијама, редовно праћење светских трендова у електроници, заједничким истраживањима у међународним и домаћим пројектима.

Едукација младих и додатна специјализација искусних била је обезбеђена отварањем Техничког факултета у Нишу 1961.године, а затим Електронског И Машинског факултета у оквиру новооснованог Универзитета у Нишу. На овом универзитету су школовани високостручни кадрови свих профила потребних за пословање у Нишу и региону. Отварање Електронског факултета у Нишу иницирала је Електронска индустрија Ниш, ангажовањем најпознатијих професора из тадашње Југославије и обезбеђујући све услове за рад, простор, опрему. Данас је то Универзитет са око 30.000 студената.

University of Nis

Производни програм је обухватао производњу радио и ТВ апарата (у том периоду је произведено 12 милиона радио апарата и 6 милиона телевизора), неколико хиљада рендген апарата, велики број уређаја и система из области рачунарске технике. За реализацију ових производа коришћена је у великој мери базна производња, која се огледала кроз производњу радио и рендген цеви, широке гаме полупроводника – од диода и тарнзистора да интегралних кола. Први транзистор у Еи-у је произведен 1962.године. Произведено је преко 50 милиона електронских цеви и преко 100 милиона полупроводних елемената.Такођу била је изражена и производња елемената , склопова и подсклопова који су се уграђивали у уређаје, као и развој и производња штампаних кола која се и данас нуде тржишту у земљи и иностранству. То је само део приче о компанији Еи Ниш која је запошљавала око 24.000 људи, од тога је са високом стручном спремом било 2000.

XXI век - Ниш доказује да је стечено знање традиција и богатство

После турбулентних друштвених прилика током деведесетих година прошлог века, у тадашњој држави –Југославији, распаду, ратовима и интервенцији старних војних снага у нови век и миленијум улази се са застојем у развоју у свим сегментима у држави.

Ипак, традиција и знање из области електронике враћа наду и показује позитивне резултате, посебно у ИТ сектору у Нишу. Електронски и Машински факултет дају и даље квалитетне кадрове. Нове фирме, захваљујући новим телекомуникацијским везама, интернету, намећу се као поуздан партнер највећим светским компанијама у свим областима.

Данас у Нишу постоји око 300 малих и средњих предузећа из области ИТ-а и напредних технологија из различитих грана индустрије. У свим новоформираним фирмама од 1990.године, а посебно после 2000.године су присутна истраживања, развој и производња у областима које су у врху интересовања на европском и светском тржишту. Сарадња са ино-партнерима је саставни део пословне политике актера у ИТ сектору.

Електроника, класична и дигитална, је интернационални рад на свим пољима. Од едукације, истраживања, развоја, производње, маркетинга и пласмана. Интернационални тимови су једино спремни да постигну резултате вредне пажње. Изградњом Научно-технолошког парка пружиће се могућност за даљи развој напредних технологија у овом делу Србије. Спин-офф и Стартап фирме ће имати идеалне услове за рад.

У 2018.години Град Ниш – Канцеларија за економски развој и пројекте је учинила крупан корак у презентацији и афирмацији напредних технологија издавањем МОНОГРАФИЈЕ “НИШ-ГРАД НАПРЕДНИХ ТЕХНОЛОГИЈА”. Ова монографија је прво издање овог типа публикације у Србији. Богата подацима, документима, фотографијама пружа читаоцима аутентичан приказ развоја електронике и напредних технологија стављајући га у контекст светског развоја ове области. Монографија је издата са коришћењем логоа “2018 ЕВРОПСКА ГОДИНА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА # EuropeForCulture“ добијеног од Министарства културе и информисања Републике Србије.

Инвестирате у Нишу?

КЛЕРП - ваша адреса за инвестиције.