Рециклажом тоне стакла смањује се загађење ваздуха за 20 одсто

Количина рециклиране стаклене амбалаже у региону Западног Балкана још увек је далеко од нивоа који прописује Европска унија. Наиме, док чланице ЕУ рециклирају 70 одсто стаклене амбалаже годишње, у Србији та количина износи тек 48 одсто. Разлози за то су непознавање бенефита рециклирања, недовољан број контејнера за одлагање стаклене амбалаже, и посебно то што у Србији и региону не постоје рециклажни погони, те стаклена амбалажа мора да се извози. Ово је велики додатни трошак за оператере амбалажног отпада и, самим тим, неисплатив систем рециклаже. Тако већина коришћене стаклене амбалаже заврши на депонијама или илегалним одлагалиштима, где стаклу треба више од 5.000 година да се распадне.

Како би се омогућили економични ефекти рециклаже стакла, потребно је значајно повећати количине сакупљене стаклене амбалаже. Зато је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), у сарадњи са оператерима амбалажног отпада – компанијама Секопак, Пакомак и Екопак покренула регионални пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану”, који се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, са НАЛЕД-ом као имплементационим партнером.

„Са циљем да се повећа број прикупљене и рециклиране стаклене амбалаже за 20 одсто у одабраним општинама у Србији – Нишу и Сомбору, као и у општинама друге две земље, пројекат ће обезбедити контејнере за рециклажу стакла. Праћење сакупљања стаклене амбалаже обухватиће градско језгро, околна села и угоститељске објекте, а пројекат ће пратити и едукативна кампања намењена свим грађанима и институцијама. По завршетку пројекта биће израђен Водич који ће садржати све податке о оствареним резултатима, а на основну којег би и општине у којима није спроведен пројекат могле да успоставе ефикасан и економски исплатив систем управљања стакленом амбалажом”, објашњава Виолета Белановић Кокир, генерална директорка Секопак-а.

Рециклажа једне тоне стакла штеди око 40 одсто енергије и 50 одсто воде потребне за производњу нове стаклене амбалаже, док се загађење ваздуха смањује за око 20 одсто. Примера ради, рециклажом једне стаклене флаше уштеди се енергија довољна за 25 минута рада компјутеру.

Како би се сви ови бенефити рециклирања стаклене амбалаже остварили у пракси, НАЛЕД ће са партнерима на пројекту анализирати тренутну ситуацију у вези са одговорном рециклажом стакла, а затим идентификовати недостатке које треба решити, у сарадњи са локалним доносиоцима одлука у одабраним пилот општинама. На овај начин, радиће се на постављању темеља за исплатив ланац вредности рециклаже стакла на Западном Балкану, као пресудном кораку за профитабилну кружну економију у региону.

Пројекат се спроводи у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором – девелоППП.де који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој.

ТЕКСТ ПРЕУЗЕТ ИЗ ЛИСТА ПОЛИТИКА

Инвестирате у Нишу?

КЛЕР - ваша адреса за инвестиције.